Ретроспектива Вима Вендерса (2. део)
Вим Вендерс: уметнички критичар
Немачком романтизму дугујемо идеју да је уметничка критика употпуњавање уметничког дела. Модерну уметност карактерише чињеница да њено значење није одмах очигледно, да остаје донекле непрозирно и да позива на тумачење. Стога се само кроз критичко тумачење уметничко дело употпуњује, јер се тек тамо открива његово значење, чак и ако никада исцрпно. Уметничко дело је попут браве чије тумачење даје кључ, али која се стално закључава, пише Хајдегер у делу *Порекло уметничког дела* (1935), идеји коју Морис Бланшо још више радикализује у својим списима о књижевности.
Али ако уметност и критика одржавају тако нераскидив однос, исто понекад важи и за уметнике и критичаре. Жан-Лик Годар, тај бунтовнички дух из региона Во и страствени читалац Новалиса и Шлегела, волео је да истица да је француска уметничка критика барем једнако важна као и француска уметност и књижевност. Тако је саставио листу која се протеже од Дидроа до Данеја, лозу у коју је и сам себе уврстио, сасвим с правом с обзиром на то да је његово магнум опус, Историја(е) филма (1988), био наставак филмске критике кроз медијум филма. Вим Вендерс није Француз, али као Немац, он се још чвршће уклапа у традицију немачког романтизма. Као и Годар, Вендерс је и уметник и критичар, стваралац свог дела и усавршавач дела других.
Вим Вендерс није само снимао филмове који савршено отелотворују критеријуме ауторизма, носећи јединствени потпис или изражавајући себе неупоредивим гласом. Вендерс је такође више пута ставио свој редитељски таленат у службу других уметника. Амерички гитариста и композитор Рај Кудер створио је, уз музику из филма „Париз, Тексас“ , звучни универзум за целу генерацију; истовремено, могло би се рећи да му је управо Вендерс, својим филмом, пружио прилику да оствари ову креацију. Управо преко Кудера, Вендерс је открио „Buena Vista Social Club“, кубански оркестар састављен од старијих музичара, које је својим документарцем довео до међународне славе. Касније је Вендерс искористио могућности 3Д филма како би кореографкињи Пини Бауш понудио сцену на великом платну, у кинематографском облику који ефемерној уметности плеса даје димензију вечности. И својим новим филмом, који ће ускоро бити објављен, о архитекти Петеру Цумтору, рођеном у Базелу – или прецизније рођеном у Граубјундену – он је транспоновао рад једног од највећих савремених уметника простора у темпоралну уметност филма.
Зато одајемо почаст и Виму Вендерсу: зато што он није само велики редитељ, већ и страствени тумач уметности других. Уметник-критичар у најбољем смислу интелектуалне и уметничке традиције немачког романтизма (и његове водске гране), и стога гост у потпуности у складу са мисијом и духом Швајцарског филмског архива.