Цут/Пасте наглашава интимну везу између стрипа и формата за објављивање, као и интригантно проширење ручних модификација помоћу лепка и маказа у савремене трансформације путем вештачке интелигенције. Урањајући у уређивачке приче, изложба показује конфронтацију између АИ алата и класичних прича из 1950-их, нудећи неколико интерактивних искустава. Истраживање односа између технологије и креације у свету стрипа.
Стрип, као графичка уметност, уско је повезан са својим форматима објављивања. На великој страници албума у боји не причамо исту причу као на црно-белој траци објављеној у дневним новинама. Сваки пут када прича промени медиј, она мора бити поново осмишљена, а пре доласка дигиталне технологије, аутори и уредници су користили маказе и лепак да поново компонују своје тањире, идући од часописа до албума или од формата албума до формата књиге. Долазак дигиталне технологије није учинио да штампани медији нестану, али је додало нове варијације овој протеанској уметности, која се сада приказује на екранима веома различитих величина. На срећу, дигиталне технологије такође нуде нове алате за олакшавање операције реконфигурисања графичке приче.
Изложба почиње урањањем у уређивачку историју стрипа како би се открила његова многобројна подршка, као и реконфигурације које из њих проистичу. Затим се фокусирамо на истраживања која имају за циљ да олакшају премештање графичких наратива у широк спектар формата. Интерактивно је представљен развој ових дигиталних алата који се ослањају на вештачку интелигенцију. На изложби је коначно представљена радионица у којој су студенти Женевске школе стрипа и илустрације реинтерпретирали две историјске серије објављене 1950-их, како би их прилагодили различитим медијима, штампаним или дигиталним.
Ова изложба долази из пројекта Синергиа „Реконфигурисање стрипова у нашој дигиталној ери“ финансираног од стране Швајцарског националног фонда за научна истраживања (СНСФ н° 180359) у режији Сабине Сусструнк, Матхиеу Салзманн-а и Рапхаела Баронија.