Иако колекција Art Brut слави 50. годишњицу у фебруару 2026. године, вреди запамтити да појава концепта Art Brut датира из средине 20. века. Управо је током овог периода, поред сопствене уметничке каријере, Жан Дибифе (1901–1985) почео да се интересује за продукције које нису проистекле из званичног поља уметности, већ са његових маргина, које ће од тада страствено истраживати.
Термин „Арт Брут“ му је пао на памет лета 1945. године, током његовог истраживачког путовања у Швајцарску, где је посетио азил и етнографске колекције, психијатријске болнице и затворе. Тамо је упознао психијатре, уметнике и директоре музеја, који ће одиграти кључну улогу у развоју овог концепта и формирању језгра колекције коју је тада покренуо. Кроз своја размишљања и у светлу својих плодоносних открића, прво у Швајцарској, затим у Француској и другим земљама, Жан Дибифе, први тумач Арт Брута, успоставиће његове основне принципе.
Швајцарска је стога деловала као катализатор у настанку ове нове категорије, што јој је омогућило, с једне стране, да у уметничко поље унесе дела самоуких људи, а с друге стране, да доведе у питање уметност и њене дефиниције које су биле на снази у то време.
Усвајајући тему Швајцарске као своју централну нит, јубиларна изложба под називом „Art Brut у Швајцарској. Од порекла колекције до данас“, као и пратећа публикација, истражују, кроз неколико прилога, блиске и трајне везе које је Дибифе одржавао са Швајцарском, везе које су га навеле да понуди своју колекцију граду Лозани 1971. године, како би се осигурала њена трајност и презентација јавности.
Изложба представља избор од преко 300 дела – цртежа, слика, скулптура, везова, писаних радова, асамблажа – свих из колекција музеја у Лозани. Она припадају различитим периодима његове историје; нека потичу из колекције наслеђене од Жана Дибифеа, оне која је сакупљана од 1945. године па надаље, док су друга додата Колекцији брутне уметности између 1976. године, године њеног отварања, и 2025. године.
Штавише, сваки опус је јединствен и одражава јединствене начине изражавања које су замислили ови самоуки појединци, за које се чинило да ништа није предодређено за уметничко стварање. Ипак, појављују се одређене теме и мотиви карактеристични за швајцарску сликовитост, попут природе, архитектуре, планина и возова, не заборављајући краве, животиње руралног света, које је Дибифе приказивао у својим раним делима и тиме их уздигао. Управо тај исти преокрет вредности, та плодна слобода, коју је он заступао и бранио у супротности са устаљеном уметношћу, снажно илуструју ова Art Brut дела.
Кустос: Сарах Ломбарди, директорка Цоллецтион де л’Арт Брут