Иако колекција Art Brut слави 50. годишњицу у фебруару 2026. године, вреди запамтити да појава концепта Art Brut датира из средине 20. века. Управо је током овог периода, поред сопствене уметничке каријере, Жан Дибифе (1901–1985) почео да се интересује за продукције које нису проистекле из званичног поља уметности, већ са његових маргина, које ће од тада страствено истраживати.
Термин „Art Brut“ му је пао на памет лета 1945. године, у вези са његовим истраживачким путовањем у Швајцарску, где је посећивао колекције азиланата, психијатријске болнице и затворе. Тамо је упознао психијатре, уметнике и директоре музеја, који ће одиграти кључну улогу у развоју овог концепта и изградњи језгра колекције коју је тада покренуо. Кроз своја размишљања и у светлу својих плодоносних открића, прво у Швајцарској, затим у Француској и другим земљама, Жан Дибифе, први егзегета Art Brut-а, успоставио је његове основне принципе.
Швајцарска је стога деловала као катализатор у настанку ове нове категорије, што јој је омогућило, с једне стране, да у уметничко поље унесе самоуке радове, а с друге стране, да преиспита уметност и њене дефиниције које су биле на снази у то време.
Усвајајући тему Швајцарске као своју централну тему, јубиларна изложба под називом „Швајцарски арт брут“, од настанка колекције до данас , и пратећа публикација истражују, кроз неколико прилога, блиске и трајне везе које је Дибифе одржавао са Швајцарском, везе које су га навеле да понуди своју колекцију граду Лозани 1971. године, како би се осигурала њена одрживост и презентација јавности.
Изложба представља избор од преко 300 дела – цртежа, слика, скулптура, везова, писаних радова и асамблажа – свих из колекција музеја у Лозани. Она обухватају различите периоде његове историје; нека потичу из колекције наслеђене од Жана Дибифеа, која је основана од 1945. године па надаље, док су друга додата колекцији Арт Брут између 1976. године, године отварања, и 2026. године.
Штавише, сваки опус је јединствен и одражава сингуларност начина изражавања које су замислили ови самоуки људи који нису били предодређени за уметничко стварање. Ипак, појављују се неки мотиви специфични за швајцарску сликовитост, попут природе, планина и возова, не заборављајући краве, ове животиње из руралног света, које је Дибифе сликао у својим раним делима и које је тако величао. Управо тај исти преокрет вредности, та плодна слобода, коју је он заговарао и бранио, насупрот одобреној уметности, оно што ова Art Brut дела снажно илуструју.
Кустос: Сара Ломбарди, директорка Цоллецтион де л’Арт Брут